Može li poseban tretman prema kupcima učiniti prestižni brend popularnim?
Ovde ćemo, za početak, govoriti o vrednosti brenda, istorijskim činjenicama, prestižu proizvoda i prvobitne klijentele a zatim i popularizaciji na globalnom nivou. Sličan pristup napravili smo i sa kompanijom Apple u jednom od naših prethodnih tekstova.
Louis Vuitton je proizvođač ručno izrađenih putnih torbi visokog kvaliteta i skupih modnih detalja napravljenih od kože. Uglavnom, ovde je reč o jednom od najpoznatijih brendova luksuzne rove na svetu.

Naime, kompanija je osnovana u Parizu 1854. godine, i u početku je proizvodila kovčege pre no što je postala čuvena po svojim putnim torbama koje su rađene po narudžbini. 

Louis Vuitton - Pozicioniranje kroz istoriju

Kada govorimo o popularizacije ove modne kompanije, ne možemo nastaviti pre no pomenemo da su prve muštarije u većini slučajeva bili pripadnici tadašnje evropske aristokratije. Ovo je još tada pomoglo kompaniji da se pozicionira kao proizvođač luksuzne robe.

1987. godina predstavlja prekretnicu za ovu kompaniju kako se Louis Vuitton tada spojio sa kompanijom Moet Hennessy, proizvođačem skupog konjaka i šampanjca, te je nastala najveća svetska kompanija za proizvodnju luksuzne robe LVMH.

Za razliku od mnogih renomiranih modnih brendova, LV ima bogatu i dugu istoriju, te je kod ove kompanije zanimljivo i njeno otvoreno pozicioniranje kao proizvođača luksuzne robe.

Jedna od najuspešnijih marketinških taktika ove kompanije jeste da svake godine predstavi ograničenu kolekciju svojih proizvoda.

Na primer, 2004. godine lansirana je torba Theda, koja je koštala 5,500 dolara i u početku se mogla kupiti samo u SAD-u, u prodavnici kompanije LV u njujorškoj Petoj aveniji. Nekoliko nedelja posle lansiranja ovog proizvoda, već je postojala lista čekanja za više meseci unapred.

Slavne ličnosti, kao što je Jennifer Lopez, učestvuju u propagandnim aktivnostima kompanije, a proizvodnja je ograničena na lokacije u Francuskoj, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Louis Vuitton je počeo sa otvaranjem maloprodajnih objekata 1977. godine a sada ima preko 300 prodavnica širom ssveta. Međutim, sve ove prodavnice isključivo su u vlasništvu kompanije koja nema nikakve ugovore sa distributerima ili franšizama.

Prestiž i autentičnost

Zbog svega prethodno napisanog, verujemo da otvaranje nove prodavnice predstavlja veliki izazov kao i da postoje standardi koji se moraju ispratiti zbog dugogodišnje tradicije.

Svaka radnja treba da poseduje svoj upečatljivi dodir luksuza a da opet isprati imidž brenda.

Jedna od nedavno otvorenih prodavnica, smeštena u Tokiju, stavlja akcenat na novi aspekt luksuza. Naime, ovde se stavlja akcenat na atmosferu koja je opisana kao spoj muzeja, pozorišta i prodavnice.

Nalazi se u Roppongiju, delu grada u kome je noćni đivot najaktivniji, te je radnja dizajnirana u skladu sa tim.

Kupci u ovoj prodavnici ulate u prostrani atrijum u kojem mogu da razgledaju kolekcije. Glavna atrakcija ove radnje jesu masivne kamene stepenice opasane mrežom od više stotina fiber-optičkih kablova koji trepere i otkrivaju niz apstraktnih slika. Gornji sprat je urađen na temu noćnog kluba sa par tematskih delova.

Međutim, najviše pažnje privlaći sama spoljašnjost zgrade. Na zgradi nema nijednog običnog prozoraa već ona sadrži 12,5 metara visok i 36 metara dugačak zid izgrađen od 40.000 staklenih cevi, koje su raspoređene da liče na karirani dezen brenda Damier.

Arhitekte kažu da je ideja bila da se napravi misteriozna, treperava spoljašnjost prodavnice koja će mamiti ljude da u nju zakorače.

Naravno, ono što primećujemo, pored upečatljive atmosfere o kojoj se vodilo računa, jeste i subjektivni osećaj kupaca kada se u istoj i nađu – koji je, prema mišljenju mnogih, ta vrednost koju ovaj brend kod kupaca i onih koji bi voleli da to postanu.